Pogled na... - Srbija

Manje zaposlenih u prerađivačkoj industriji i trgovini

U istom periodu ostvaren je realan međugodišnji rast prosečne neto zarade od 8,5 odsto (nakon 9,8 procenta u četvrtom tromesečju), pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

U periodu januar-februar medijalna neto zarada iznosila je 92.035 dinara, što je za 12,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Povećanjem minimalne cene rada na 371 dinar po satu, minimalna zarada u januaru iznosila je oko 65.300 dinara, čime je prvi put premašila nivo od 550 evra. Rast prosečnih nominalnih neto zarada bio je izraženiji u javnom sektoru (12,7 odsto), nego u privatnom (10,4 odsto međugodišnje), pri čemu je u većini privrednih delatnosti zabeležen dvocifreni rast.

Najveći međugodišnji rast ostvaren je u oblastima obrazovanja, saobraćaja, ugostiteljstva i vodosnabdevanja, a kretao se u rasponu od 13,3 do 19 procenata. U periodu januar-februar nominalna neto masa zarada, kao glavni izvor potrošačke tražnje, povećana je za 10,5 odsto, što je u potpunosti rezultat nastavka rasta zarada.

Prema preliminarnim podacima, produktivnost ukupne ekonomije u prvom tromesečju povećana je za 3,4 odsto međugodišnje, kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti u uslovima nešto niže zaposlenosti. Podaci RZS-a, pokazuju da je ukupan broj formalno zaposlenih u istom periodu u proseku iznosio oko 2,36 miliona, što je za oko 9.000 manje nego pre godinu dana, pri čemu je međugodišnji pad usporio na 0,4 odsto.

Tokom prvog tromesečja povećan je broj zaposlenih kod preduzetnika, dok je broj registrovanih poljoprivrednika i zaposlenih kod pravnih lica smanjen. Formalna zaposlenost u privatnom sektoru u proseku je iznosila 1,74 miliona zaposlena, pri čemu je međugodišnja posmatrano niža za 0,5 odsto. Formalna zaposlenost u javnom sektoru smanjena je za 0,2 odsto međugodišnje.

Kada je reč o delatnostima koje pretežno pripadaju privatnom sektoru, registrovana zaposlenost najviše je povećana u administrativnim i pomoćnim uslugama, kao i stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim uslugama, dok je najviše smanjena u prerađivačkoj industriji i trgovini. Broj registrovanih nezaposlenih, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, sezonski je uobičajeno povećan početkom godine, na 345.711 nezaposlenih krajem marta, ali je i pored toga bio za oko 13.000 niži nego u istom periodu prethodne godine.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, koja obuhvata i formalni i neformalni segment tržišta rada, stopa participacije radno sposobnog stanovništva (15–64 godine) u četvrtom tromesečju iznosila je 72,7 odsto, a stopa aktivnosti (stariji od 15 godina) 55,5 odsto. Stopa zaposlenosti je međugodišnje smanjena na 50,5 odsto, dok je u isto vreme stopa nezaposlenosti povećana na 8,9 procenta.